Svi želimo da imamo lep život. To je činjenica. Zato smo ovde, zato smo se rodili. Zašto se onda brinuti? Ni jedna misao ne može da obori iskrenu, pravu, od srca nastalu želju. A srce ima razloge koje razum ne razume.
Postoje ljudi. Da, postoje ljudi, postoje i neljudi, postoje svakakve stvari, ali ljudi kojima nešto nije jasno, koji su tu da uče ili da nauče nekog lekciju, koja je samo rezervisana za njih iz nekog samo određenim neljudima poznatih razloga, zato, zašto bi se brinuo za svoju budućnost više nego što ti misao dozvoljava? Šta ako tebi piše recimo: Ovaj će biti srećan ako nije anksiozan, ako ne razmišlja previše u životu, ako je pošten. Ako si pošten, zašto se brineš? Postoje stvari koje su samo tebi pisane, postoje stvari koje su samo drugima pisane. Ako ne razumeš, možda ne pričaju tvojim jezikom ti ljudi/neljudi.
Ne pitaj za razlog, nećeš odgovor dobiti, neka se neke stvari završe na tvom neznanju i neka počnu na tvojoj radoznalosti i želji za novim iskustvom.
Naći ekipu koja govori tvojim nemuštim jezikom, jer svako ima svoj nemušti jezik. Neki se razumeju više, neki manje, neki se uopšte ne razumeju, a tako je i tako mora da bude, zašto te to zanima? Bolje se snađi, pa će ti odgovor doći onda kad budeš potpuno zaboravio na to.
Nisu svi ljudi isti. Nisu, nisu, nisu. Da, želimo jednaka prava za sve, želimo jednake obaveze, ali, tendencija omasovljivanja podiže određene ljude na viši stepen znanja, a neke spušta, bazirano na svačijim svakodnevnim slobodnim izborima ni manje ni više.
Koga slušaš i koga čitaš? Ti si ti. Koliko si ti ti? Onoliko koliko sebi dozvoliš da budeš manje isti drugi. To znači da ako slušaš previše ovog ili onog, nećeš se ovajditi od sopstvenosti. Zapamti da si Ti sam birao hoćeš li da slušaš nekog ili nećeš. Hoćeš li da veruješ nekom ili nećeš. Sve su izbori, na prvi pogled banalne stvari, ali svaki izbor koji je napravljen ima za posledicu tebe kao finalni proizvod. Hoćeš li da čitaš/slušaš nešto tuđe ili ćeš da sedneš i isključiš današnji galopirajući mozak na neko vreme.
Postoje ljudi. Da, postoje ljudi, postoje i neljudi, postoje svakakve stvari, ali ljudi kojima nešto nije jasno, koji su tu da uče ili da nauče nekog lekciju, koja je samo rezervisana za njih iz nekog samo određenim neljudima poznatih razloga, zato, zašto bi se brinuo za svoju budućnost više nego što ti misao dozvoljava? Šta ako tebi piše recimo: Ovaj će biti srećan ako nije anksiozan, ako ne razmišlja previše u životu, ako je pošten. Ako si pošten, zašto se brineš? Postoje stvari koje su samo tebi pisane, postoje stvari koje su samo drugima pisane. Ako ne razumeš, možda ne pričaju tvojim jezikom ti ljudi/neljudi.
Ne pitaj za razlog, nećeš odgovor dobiti, neka se neke stvari završe na tvom neznanju i neka počnu na tvojoj radoznalosti i želji za novim iskustvom.
Naći ekipu koja govori tvojim nemuštim jezikom, jer svako ima svoj nemušti jezik. Neki se razumeju više, neki manje, neki se uopšte ne razumeju, a tako je i tako mora da bude, zašto te to zanima? Bolje se snađi, pa će ti odgovor doći onda kad budeš potpuno zaboravio na to.
Nisu svi ljudi isti. Nisu, nisu, nisu. Da, želimo jednaka prava za sve, želimo jednake obaveze, ali, tendencija omasovljivanja podiže određene ljude na viši stepen znanja, a neke spušta, bazirano na svačijim svakodnevnim slobodnim izborima ni manje ni više.
Koga slušaš i koga čitaš? Ti si ti. Koliko si ti ti? Onoliko koliko sebi dozvoliš da budeš manje isti drugi. To znači da ako slušaš previše ovog ili onog, nećeš se ovajditi od sopstvenosti. Zapamti da si Ti sam birao hoćeš li da slušaš nekog ili nećeš. Hoćeš li da veruješ nekom ili nećeš. Sve su izbori, na prvi pogled banalne stvari, ali svaki izbor koji je napravljen ima za posledicu tebe kao finalni proizvod. Hoćeš li da čitaš/slušaš nešto tuđe ili ćeš da sedneš i isključiš današnji galopirajući mozak na neko vreme.
